Информације о Групи

  • ПОЕТСКО ЋОШЕ Забава
  • У овој групи можете објављивати своје и туђе стихове, прозне радове, есеје и остале књижевне форме.
    • 2.715 укупно прегледа
    • Укупно 27 чланова
    • Последња измена 02. jun 2012.

ПОЕТСКО ЋОШЕ

Објави нешто...

  • идалибор
    идалибор:
    ПОЕЗИЈА ВЕКОВА: Радјард Киплинг: АКО
    • 19. avgust 2014.
  • Наташа Херцегов
    Наташа Херцегов:

     


    О д л а з а к


     


    Недуго пошто нас преплави


    општи а свеприсутни мрак,...  још

     


    О д л а з а к


     


    Недуго пошто нас преплави


    општи а свеприсутни мрак,


    ми, који се још надамо


    да смо мислећи људи,


    само тренутно и краткотрајно


    заглављени


    између реалних могућности


    и снова,


    напустићемо ово подручје


    без жаљења.


     


    Овде више нема ничега.

     
    • 27. februar 2014.
  • Иван Младеновић
    Иван Младеновић:

    У пустињи некој


    Где нема ничега


    Ни воде, ни камена


    Тамо запомагам ја


    За мало твог рамена


    још

    У пустињи некој


    Где нема ничега


    Ни воде, ни камена


    Тамо запомагам ја


    За мало твог рамена


    {#emotionssrb_dlg.srb_osmeh}

     
    • 30. januar 2014.
  • Наташа Херцегов
    Наташа Херцегов:

    Данас би имао 80 година


    Бранко Миљковић:


     


     


    УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ


    &nbs...  још

    Данас би имао 80 година


    Бранко Миљковић:


     


     


    УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ


     


    Будим је због сунца које објашњава себе биљкама


    због неба разапетог између прстију


    будим је због речи које пеку грло


    волим је ушима


    треба ићи до краја света и наћи росу у трави


    будим је због далеких ствари које личе на ове


    овде


    због људи који без чела и имена пролазе улицом


    због анонимних речи тргова будим је због мануфактурних пејзажа јавних паркова


    будим је због ове наше планете која ће можда


    бити мина у раскрвављеном небу


    због осмеха у камену другова заспалих између


    две битке


    када небо није било више велики кавез за птице

     мање
  • Жељка Чегар Вракела
    Жељка Чегар Вракела:

    Ти би да бјежимо од стварности,да се вратимо младости.


    Није те брига да...  још

    Ти би да бјежимо од стварности,да се вратимо младости.


    Није те брига дали је могуће,дали се све наопачке окреће.


    Дух је чудесан, он не призна старост ни године,он све потире.


    Душа радост небеску хоће,на овом свјету то је забрањено воће.


    Како против душе своје,како изаћи из калупа у које те друштво стрпа?

     мање
    • 02. novembar 2013.
  • Иван Младеновић
    Иван Младеновић:

    Силом прилика радимо свашта,
    ограничена је наша машта.
    још

    Силом прилика радимо свашта,
    ограничена је наша машта.
    Силом прилика ништа се не мења,
    сем броја проблема,
    до гуше смо у њима,
    не свиђа нам се свима,
    сем некима који силом прилика,
    не раде ништа,
    траже нова попришта.

     мање
  • Иван Младеновић
    Иван Младеновић:

    Ми


     


    Не мораш бити близу,


    да би знао шта је близина.


    ...  још

    Ми


     


    Не мораш бити близу,


    да би знао шта је близина.


    Не мораш бити далеко,


    да би знао шта је даљина.


    Али кад ми ниси пред очима,


    Кристина,


    у мом срцу је празнина


    и свуд око мене


    дивљина.


     


    Јутарња инспирација, како вам се свиђа {#emotionssrb_dlg.srb_osmeh}

     мање
  • Светлана Петровић
    Светлана Петровић:

    Господе: Ми јаднији смо него јадне
    звери којих срце својој смрти хрли,
    јербо ми још сви смо неумрли.
    Онога дај нам који знат ће
    живот вешто повезати у брајде
    око којих мај раније се зачне.

    Јер умирање туђе је и тешко стога
    што ...  још

    Господе: Ми јаднији смо него јадне
    звери којих срце својој смрти хрли,
    јербо ми још сви смо неумрли.
    Онога дај нам који знат ће
    живот вешто повезати у брајде
    око којих мај раније се зачне.

    Јер умирање туђе је и тешко стога
    што то није наша смрт; нека која
    напокон нас узме јер друге није више.
    Зато се олуја диже да све нас збрише.

    Годинама стојимо у твоме врту
    и стабла смо за носит слатку смрт;
    но у дане жетве наша крошња вене,
    и као жене, твојим гњевом ударене,
    ми смо лоши и подобни плоду шкрту.

    Или моја охолост је неправедна бол:
    јесу ли стабла боља? А ми само Пол
    и утроба жена које радо дају? -
    С вечношћу смо огрезли у курверају,
    и кад родилиште буде ту, родит
    ћемо наше смрти мртви побачај;
    тај грбави, прежалосна ембрион,
    који (страхота као да се боји)
    заметке очију рукама је покрио,
    и којему на чело већ се сурва
    страх од свега, непретрпљена језа, -
    и скончат ћемо сви, ко каква курва,
    у трудовима и од царског реза.<...    мање

    • 30. jul 2013.
  • Григориј Герасимов
    Григориј Герасимов се придружио/ла групи ПОЕТСКО ЋОШЕ
    • 26. maj 2013.
  • Наташа Херцегов
    Наташа Херцегов:

    Владимир Копицл


     


     


    П Р О М Е Н А


     


    Пот...  још

    Владимир Копицл


     


     


    П Р О М Е Н А


     


    Потребна ми је промена.


    Стварност не зна за мене.


    Шта је донела зима, шта је однело лето?


    Богови су се повукли, сакрили сјај и славу:


    сад  дипломатија ноћи распреда моћ и маглу.


     


    Да ли се може видети ишта добро у чају?


    Хороскоп је обезнањен, звезде су сувише близу.


    Лепе жене у пролазу истрошиле су чула.


    Мудраци економишу. Допинг води у кризу.


     


    Потребна ми је промена.


    Ноћ не говори каква.


    Природа се не повлачи, али је нема:


    Спава.

     мање
    • 13. maj 2013.
  • Милена Деспотовић
    Милена Деспотовић се придружио/ла групи ПОЕТСКО ЋОШЕ
    • 11. maj 2013.
  • Наташа Херцегов
    Наташа Херцегов:

    У ЈЕЗГРУ ЧЕСТИЦЕ ТАМЕ


     


    Ранко Павловић


     


    Одједном, претворим се у ло...  још

    У ЈЕЗГРУ ЧЕСТИЦЕ ТАМЕ


     


    Ранко Павловић


     


    Одједном, претворим се у ловца


    и ријетку дивљач, станем на врх стрелице,


    и сам одапнем лук, и зачас се нађем


    у језгру сићушне честице таме.


    И тада, све се претвори у свјетлост


    која се у слапу слива по мом сјећању.

     
    • 27. april 2013.
  • Наташа Херцегов
    Наташа Херцегов: СУЗА КОСОВА

    Крај извора црни гавран слетео
    Српској земљи незван је долетео
    Мили Боже, нисам га ни слутио
    Извор воду моју је замутио.

    Од...  још
  • Светлана Павловић
    Светлана Павловић се придружио/ла групи ПОЕТСКО ЋОШЕ
    • 19. februar 2013.
  • Здравко Шумић
    Здравко Шумић се придружио/ла групи ПОЕТСКО ЋОШЕ
    • 05. februar 2013.
  • Наташа Херцегов
    Наташа Херцегов:

    Сања Домазет


     


    ПОСЛЕДЊЕ ЈУТРО


     


    Почео јутрос пахуља ...  још

    Сања Домазет


     


    ПОСЛЕДЊЕ ЈУТРО


     


    Почео јутрос пахуља рој


    Полако да потапа град.


    Ни шапата ни шума, тек трамваја зов,


    Што јавља – потоп почиње сад.


     


    Нестају прозори под кавернозном белином,


    Забрављује заувек плава врата лед.


    На тргу каменомм плива лист – к o пучином,


    И црна птичица врисну, видевши један лик блед.


     


    Под водом сва су звона звонила,


    Последње јутро беше, небо – покров сив,


    У бујици је, под ледом једна рука пловила,


    Бела, толико налик на крин.

     мање
  • идалибор
    идалибор:

    Истина није мисао,није реч,није однос предмета,није закон.


    Истина је Биће.


    Истина је сила животодавна,што живот даје свему;


    истина је биће, које прожима сва бића.


     Истина је као ваздух-но није ваздух - у коме пливају св...  још

    Истина није мисао,није реч,није однос предмета,није закон.


    Истина је Биће.


    Истина је сила животодавна,што живот даје свему;


    истина је биће, које прожима сва бића.


     Истина је као ваздух-но није ваздух - у коме пливају сва бића;


    као светлост - но није светлост - којом сијају сва бића на небу и на земљи.


     Истина је Биће. Мало који језик у свету има тако добру и изразиту реч


    за оно што јесте као српски језик.


     Истина је оно, што је увек исто.Ништа није увек исто, и непроменљиво, и равно само себи осим


    истине.


     


     св. Владика Николај Велимировић

     мање
  • Душанка Миловац
    Душанка Миловац: ЗАРОБЉЕНА ДУША

    Чији сам, свој нисам, к`о покидан део,
    ја сам се уствари од себе отео.
    Рђав је крвоток, или ми се чини?
    још
  • Дејана Мишковић
    Дејана Мишковић се придружио/ла групи ПОЕТСКО ЋОШЕ
    • 15. januar 2013.
  • Душанка Миловац
    Душанка Миловац:  
    Востани Сербије

    Востани Сербије! Востани царице!
    И дај чедом твојим видет твоје лице.
    Обрати серца их и очеса на се,
    И дај њима чути слатке твоје гласе.

    Востани Сербије!
    Давно си заспала,
    У мраку лежала.
    Сада се ...  још

    Востани Сербије! Востани царице!
    И дај чедом твојим видет твоје лице.
    Обрати серца их и очеса на се,
    И дај њима чути слатке твоје гласе.

    Востани Сербије!
    Давно си заспала,
    У мраку лежала.
    Сада се пробуди
    И Сербље возбуди!

    Ти воздигни твоју царску главу горе,
    Да те опет позна и земља и море.
    Покажи Европи твоје красно лице,
    Светло и весело, како вид Данице.

    Востани Сербије!
    Давно си заспала,
    У мраку лежала.
    Сада се пробуди
    И Сербље возбуди!

    Теби сад помаже и небесна воља
    И сад ти се показује и судбина боља.
    Сви ближњи твоји теби добра желе
    И даљни се народи твом добру веселе.

    Востани Сербије!
    Давно си заспала,
    У мраку лежала.
    Сада се пробуди
    И Сербље возбуди!


    Доситеј Обрадовић (1804)  мање
  • Душанка Миловац
    Душанка Миловац:

    Боже вреди ли...?

    Живимо у време,
    Подлаца, кукавица, издајица,
    Живимо у време,
    Смакнућа хероја браниоца.

    Живимо у време,
    Безчашћа и прогона,
    Живимо у време,...  још

    Боже вреди ли...?

    Живимо у време,
    Подлаца, кукавица, издајица,
    Живимо у време,
    Смакнућа хероја браниоца.

    Живимо у време,
    Безчашћа и прогона,
    Живимо у време,
    Без часних нагона.

    Живимо у време,
    Растакања што преци стекоше,
    Живимо у време,
    Кад нам сви све рекоше.

    Живимо у време,
    Кад се чујемо све тише и тише,
    Живимо у време,
    Кад нас у мишју рупу збише.

    Боже, вреди ли живети у ово тмурно доба?
    када ти "демократијом" укидају слободе,
    И желе од тебе створити савременог роба.
    Алаве и гладне туђег, те изопачене сподобе.


    Милош Елек

     мање
  • Александра Марковић
    Александра Марковић се придружио/ла групи ПОЕТСКО ЋОШЕ
    • 03. januar 2013.
  • Душанка Миловац
    Душанка Миловац:

    Добрица Ерић

    Драги мој млади читаоче,
    Срби су сад на леденој санти,
    Овај запис је за Тебе срочен
    Читај пажљиво, живи и памти.

    Чувај бисерну огрлицу
    У којој су нам сви аманети
    Вукову...  још

    Добрица Ерић

    Драги мој млади читаоче,
    Срби су сад на леденој санти,
    Овај запис је за Тебе срочен
    Читај пажљиво, живи и памти.

    Чувај бисерну огрлицу
    У којој су нам сви аманети
    Вукову Азбуку и Ћирилицу
    Најлепше писмо на планети.

    Говори лепо, српски, као и ја
    Да Ти се анђели с неба насмеше
    Српски језик је поезија
    Само птице певају лепше!!!

     
  • Душанка Миловац
    Душанка Миловац:

    Србија је велика тајна

    Србија је велика тајна;
    не зна дан шта ноћ кува,
    нити ноћ шта зора рађа,
    не зна грм шта суседни грм сања
    нити птица шта се догађа
    између грања.

    Не зна гуштер ш...  још

    Србија је велика тајна

    Србија је велика тајна;
    не зна дан шта ноћ кува,
    нити ноћ шта зора рађа,
    не зна грм шта суседни грм сања
    нити птица шта се догађа
    између грања.

    Не зна гуштер шта пузи испод камења,
    нити кукуруза струк слути
    шта се у суседној њиви спрема.
    Сваког часа све се мења,
    ниједног кута ни листа нема
    да није тајна.

    Ко зна шта крије у себи
    и та невина роса сјајна;
    ти сељачки пословни крици
    што се с брда на брдо чују
    заверу можда кују.

    Ко ће у тој земљи када
    знати шта и девојка млада
    у недрима нетакнутим носи;
    какву тешку тајну
    у рукама својим држи дете;
    и старица погрбљена свака
    до какве се упутила мете.

    У тој земљи и ветри,
    и мириси, потоци и реке,
    и црквена звона
    потајне преносе вести,
    на првом завијутку
    где шума почиње она
    ко зна шта можеш срести.

    У тој земљи ни зечијој стопи
    непријатељ веровати не сме,мање

  • Наташа Херцегов
    Наташа Херцегов:

    Војислав Деспотов


     


    ВРАЖЈА МАТЕР


     


    Ја водим порекло од рус...  још

    Војислав Деспотов


     


    ВРАЖЈА МАТЕР


     


    Ја водим порекло од руског андрака


    Сибирског самоједа, балтичког мученика


    Зими се заледимо ја и све строфе


    Али нисам медвед да мумлам катрене


    У сну


     


    Строго се придржавам државне граматике


    И полицијске синтаксе


    Из дубине наших крајева


    Који су једна велика, домаћа апотека


    Вадим песме, игре, поскочице


    И све то у једној енциклопедији


    Старом олупаном казану кувам


     


    Жиле ми нису пуне ледене крви


    На првенству Цигана увек сам трећи


     


    Ја машем свима из фијакера


    Из таксија делим чудесне пољупце


    У метро уносим забавни мрак


    Ја служим вам за увесељавање, грађани


     


    Ја сам ваш песник


    Извор тачака и запета, заборава и зла


    Смрт је моја болест


    Узимам наравно пилуле, вражја матер,


     


    Кад кажем ноћ је генерал


    Ви помислите на звезде


    Ј...    мање

    • 23. decembar 2012.