Највише Коментара

Резултат: 0/5, 0 гласова (ко?)

Највише препорука

Чланак

ГРОЗНА СМРТ ВАМ ЈЕ ЗАГАРАНТОВАНА I ДЕО .......

јер годинама једете рециклиране лешеве, а да то и не знате.....

 

Сврха овог текста није да улепша, нити да увећа или смањи зло које се обилато производи у свету, већ да се изнесе истина која се већ годинама скрива и заташкава. Ко се плаши да сазна стравичну истину, још има времена да прекине читање овог узнемиравајућег фељтона.

 

Али онај ко се не плаши истине, њему ће се отворити очи и можда ће донети сам за себе једну важну одлуку са којом ће спасити не само своју кожу, већ и своју душу. Овом приликом, није ми намера да делим људе на ове који једу ову храну или оне који једу ону храну.

 

Свако од нас располаже својом главом и властитом слободном вољом. Надам се да свако од нас има власт да сам у свом животу доноси ваљане одлуке и спроводи их према својој свести и савести. Молио бих вас да пажљиво анализирате чињенице, а онда нека свако за себе донесе одлуку.

 

Некада давно, према Херодотовим записима персијски цар Дарије одлучо је да начини један експеримент који би илустровао укорењеност људских обичаја и традиција. Он је позвао најпре групу Грка на свој двор.

 

Питао их је: „Ево, даћу вам шта год хоћете, ако поједете ваше родитеље кад умру?“ Грци су се згрозили. Наравно, није постојала цена за коју би урадили нешто тако гнусно. Дарије је затим позвао један индијски народ из племена Халатије.

 

Они су имали обичај, да када њихови родитељи умру њихова тела без остатка поједу. Дарије је њима дао мало другачију понуду: „Од мене ћете данас добити шта год вам срце зажели, ако ваше родитеље када умру њихова тела без остатка поједу.

 

Дарије је њима дао мало другачију понуду: „Од мене ћете данас добити ста год вам срце зажели, ако ваше родитеље када умру спалите или закопате.“ Људи из племена Халатије су се згранули и разбежали.

Ни за њих није било цене да одступе од својих традиција. Јер није лако, ако је уопште могуће, казивати истину и ваљано је разумети са оне друге обале. Зато бих замолио читаоце овог текста да не гласају за и против и да се не делимо у два табора.

 

Обичаји, религија и култура су толико укорењени у нама да нимало није лако својом снагом створити дистанцу са самим собом и ослободити се сенки свог племена у корист универзалних принципа.

 

Али Херодотовој причи и Даријевом експерименту тиме није учињен крај. Није случајно Херодот записао овај необични експеримент. Јер се ова слика данас, у нашем модерном и напредном свету, остварује управо у својој најодвратнијој форми.

 

Људи данас присиљавају стоку да се храни угинулим животињама. А онда ми једемо та иста говеда, те лешинаре. Говеда су постала фабрике за прераду цркотина и лешева. Тако данас добијамо месо које само изгледа као месо, али то није месо.

 

То месо је мешавина трулежи из свакојаких лешина и цркотина, са додатком антибиотика, хормона, отрова, вируса, бактерија, приона, диоксина.

 

Ако данас животиње хранимо цркотинама разноразних болесних и угинулих животиња, јасно је да и ми једемо те исте полураспаднуте лешеве. Ми данас једемо цркотине, њихову крв и њихово сало, и све гадости које су последица природног процеса распадања.

 

БОЛЕСТИ КОЈЕ ИЗАЗИВА ЈЕДЕЊЕ “МРТВОГ МЕСА”


Овде намерно стављам акценат на „ мртво месо“, јер је то месо заиста мртво. Никада не знате од колико лешева угинулих животиња, и колико је пута комад који изгледа као месо, заиста био “мртав” и у фази распадања на путу до вашег стола.

 

Други аспект јесте тај, да када убију животињу, прва фаза распадања отпочиње већ прва три минута после задњег издисаја, па до следећих 8 сати, када сва ткива почну да се распадају. После 8 сати цео организам почиње да се распада.

 

Занимљиво је да саме ћелије умрле животиње луче отрове и штетне беланчевине који њих саме разарају. Затим долазе бактерије труљења од споља и један животињски леш почиње да труне синхронизовано, и споља и изнутра већ после десетак сати зависно од температуре. Ни природа, а пошто су многи од вас религиозни кажем – ни Бог – нису предвидели да леш или леш у распадању поново уђе у ланац исхране.

 

Многи се “радују” када виде свеже месо. И неук човек зна да што је месо краће “мртво”, то је мање штетно. Проблем јесте што је оно док дође до корисника у већини случајева већ јако дуго мртво и то ко зна колико пута мртво. Али ми то не знамо.

 

Независно од броја смрти којом је буквално претоварен комад меса, он је и носилац многих болести или њихових узрочника, као што су: рак (ту мислим на многе вирусе, ретро-вирусе, адено-вирусе, папилома-вирусе), хепатитис (жутицу), СИДА, Кројцфелд-Јаковљева (Kreuzfeld-Jakob) болест, Алзхајмерова болест и многе друге.

 

Једна скорашња студија је показала да се различити узрочници рака (вируси, токсини, мутагени) налазе у различитим ткивима људи и животиња у проценту од 10-100%! Узрочници туберкулозе налазе се у стопи од 5-50%, зависно од врсте и поднебља где живимо. На овај списак није случајно доспео вирус СИДЕ (ХИВ).

 

Данас је научна јавност прихватила тезу да је предак СИДЕ један вирус који постоји код неких мајмуна у екваторијалној Африци, а јако је сличан вирусу СИДЕ. Занимљиво је да мајмуни не обољевају од “свог” вируса сиде, него су само преносиоци. Међутим, наука данас зна да је вирус СИДЕ код човека настао тако што се месо ових заражених мајмуна, са зараженом крвљу, нашло на нечијим столовима. По свему судећи, вирус СИДЕ, ХИВ1 и БСЕ су потпуно нова обољења настала кршењем природних закона од стране човека.

 

БСЕ - ПРИОНСКА БОЛЕСТ


Ову задњу групу болести изазивају Приони.

 

Шта су Приони?

 

Стенли Прусинер (Стенљ Прусинер) је пре неколико година добио Нобелову награду за откриће Приона.

 

Он каже да су Приони у ствари инфективни протеини, аутономни инфективни партикули, аутономни у смислу да су у стању да сами изазову болест и преносе је са једног организма на други.

 

То је било више него сензационално, јер до пре само неколико година нико није ни слутио да један протеин или беланчевина, сам за себе може бити узрочник инфекције, а у случају БСЕ-а узрочник буквалног распадања мозга.

 

Дегенерисани протеин, Прион из болесне краве или овце или козе, изазива субакутну упалу мозга, сунђерасто растакање мождане супстанце, где мозак бива и физицки уништен. На местима где је болест захватила мозак настају рупе, па микроскопски гледано мозак изгледа као сунђер. Зато је болест и добила назив “Бовине спонгиформ енцепхалопхатие” –БСЕ.

 

Код људи , БСЕ изазива Кројцфелд-Јаковљеву болест, тачније нову варијанту Кројцфелд-Јакобове болести, Герстманн- Страусслер-Сцхеинкер-ову болест, болест Куру и највероватније Алзхајмерову болест.

 

Код оваца слична ствар се зове „Скрејпи“, а код мишева и пацова слична Прионска болест зове се „Минк“. Изгледа да су све животиње које су храњене „цркотинским брашном“ такође оболеле од БСЕ-а.

 

Ту спадају чак и дивље животиње и животиње на ловиштима које су храњење, као што су јелени и срне. Нарочито је потребно бити опрезан када се једу животиње које се брзо убијају( брзо иду на клање) , јер због релативно дуге инкубације БСЕ-а оне не “доживе” климакс своје болести, али то не значи да су мање болесне и опасне.

 

На пример, свиње углавном не доживе више од једну годину, а инкубација БСЕ је две до четрдесет година. Дакле, ако и свињу хранимо цркотинским брашном, сасвим је јасно да ће и она бити болесна, као и осталих тридесетак животињских врста код којих је већ виђена слична БСЕ клиничка слика.

 

Само је питање дана и способности узгајача свиња када ће неко свињолики најављивати вечерње телевизијске вести. Јер свињски мозак је од свих животињских мозгова најбогатији Прионима. Када дође до новог теста којим ће се ова болест моћи идентификовати у ранијем стадију, суочићемо се са новим неугодним изненађењима.

 

 КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО ?


Мислим да се управо наставља онај Даријев експеримент са почетка овог фељтона. Изгледа да је БСЕ-прича почела 1736. године на острву Нова Гвинеја.

 

Тамо је током векова био укорењен канибализам. Људи су јели друге људе. У источним деловима Нове Гвинеје људи су ритуално јели људске мозгове, очи и друге делове тела. Веровали су да ће бити паметнији, да ће се обогатити свим врлинама умрлога или убијенога, којег су управо стављали у лонац.

 

Сматрали су да ће се тако умножити њихово знање, памет, храброст и свест. Међутим, догодило се нешто супротно. Наступило је незаустављиво разарање мозга које води у деменцију, то јест лудило и смрт.

 

Комплетна племена, негде и по неколико стотина људи, обољевали су од необичне болести коју су сами назвали „Куру“, што значи „Смрт која се смеје“, јер су пацијенти често падали у необјашњив транс смеха до смрти.

 

Куру је скоро искоренила канибалска племена. У то време није се наравно знало шта изазива болест. На пример, један децак стар седам година, који је јео људски мозак, умро је за 3 месеца. О њему се бринуо деда, који је оболео од исте болести, али је био у нешто бољем стању, јер инкубација код одраслих траје нешто дуже.

 

Ова болест покреће агресивност, изазива моторне испаде, губитак равнотеже (ови поремецаји су слични готово код свих врста инфицираних БСЕ-ом, у свом завршном стадијуму болести).

 

Код људи долази до неконтролисаних напада агресивности, дубоких депресивних или еуфоричних стања која често воде у самоубиство. Неки људи су извршили самоубиство скочивши у провалију.

 

Наравно, те људе нико није сахрањивао. А тамо доле у долини је пасла стока. Научници још нису сигурни, али се сматра да су се прво овце заразиле пасући траву у близини лешева. Овце наравно, нису јеле људско месо али је сво тло било загађено.

 

И онда, 1730-их година, европски колонизатори Нове Гвинеје преносе добре овце из Гвинеје у Европу. У Ирској су те овце укрштали да би добили још бољу расу. Тако је цела једна генерација оваца изненада оболела од тајанствене болести.

 

Настала је пауза до средине прошлог века, кад се поново догодио још један помор оваца. Пре нешто више од две деценије Харолд Вилсон (Харолд Wилсон), ондашњи премијер Енглеске, одлучује да се болесне овце убију и прераде у такозвану сточну храну или коштано брашно или брашно цркотина , и тако се поново врате у ланац исхране.

 

Дошао је тренутак када није било праштања. Зашто? Људи у Енглеској и Ирској су прерађивали лешеве угинулих оваца, а нешто касније не само угинулих оваца и говеда, већ и сваке друге болесне или угинуле животиње са фарми. Бескрупулозна индустрија меса не само да је буквално ишла преко лешева до профита, већ је још натерала људе да једу те лешеве.

 

КОШТАНО ИЛИ „ЦРКОТИНСКО БРАШНО“


Коштано, животињско или сточно брашно се тако зове, не зато што је намењено за исхрану животиња, него зато што се прави од угинулих животиња. То је „брашно“ од цркотина животиња, а не посебно брашно за здраву прихрану животиња.

 

Дакле, „сточно брашно“ не значи брашно за стоку, него брашно од угинуле стоке. Није ни то случајно, да је овоме брашну дато тако нејасно име.

 

Стога само ради разумевања суштине, у даљем тексту ћу га називати „цркотинско брашно“. Поставља се питање – да ли је оно што људи подразумевају, зову и што једу, заиста месо?

 

Мора се признати да споља свако месо углавном изгледа као нормално месо, међутим врло често унутар тог меса има свега другог више него меса. Произвођачи „меса“ и кланице су годинама без сметњи власти варали народ, да би дошли до профита.

 

Новац је увек био у позадини целе ове приче као и у другим аферама. Циљ је био да се створи одрасло говедо спремно за клање, и то у року од 6 месеци, уместо како је некад то било за две године.

 

Једини начин да се то постигне, јесте да се животињи дају готови животињски протеини као храна. И заиста, говеда су нарасла за 6 месеци до величине коју нормално досегну за две године.

 

Говеда која су хиљадама година јела искључиво само биљну храну, добијала су додатак - самлевену храну од мртвих животиња. По немачком закону, ако узгајивачу угине неко говедо, свиња или овца, оно не сме да се закопа. Мора да се доведе ветеринар, плати нека такса и угинула животиња се одвози у фабрике које мељу лешеве уместо да их наводно спаљују.

 

Меље се заједно сало, кости, крв,кожа, длака, рогови, све. Исто тако, ако у зоолоском врту угине например крокодил или нека друга егзотична животиња, она такође завршава на истом месту.

 

Сви пси и мачке који угину или их убију због болести, старости или агресивности, исто тако доспевају у ове фабрике. Та самлевена смеса се кува у огромним котловима на температури од 121оЦ, под притиском од 3 бара, да би се уништили микроорганизми и затим прерадјује. Потом се суши и поново меље и тако добија коштано или „цркотинско брашно“.

 

Сви су били убеђени да је овај процес довољан да уништи све узрочнике било каквих болести из ових лешева. Међутим ми данас знамо да то није истина, јер например Прионе није могуће уништити ни на 1000оЦ!

 

Говеда која су била БСЕ позитивна, спалили су на 1000оЦ, али у пепелу су још увек били активни узрочници ове болести !

 

Дакле, кување не помаже, спаљивање не помаже. Постоји чак хипотеза да висока температура ове дегенерисане Прионе чини још опаснијима.

 

ПРИОНСКИ РЕКВИЈЕМ – ОД УСТА ДО МОЗГА

 

Како изгледа пут приона од уста до мозга? Сви који су учили физиологију пре 10-15 година веровали су да се храна у организму разлаже на амино-киселине, моносахариде, масне киселине, итд. Међутим, то није тако.

 

Постоји један део хране који је отпоран на све сокове желуца, па доспева у црева несварен. У слузокожи црева постоје транспортери који активно преузимају комплетне ДНК, комплетне РНК, и пептиде, па вероватно и целе протеине !

 

Преко порталне вене путују до јетре, делом се метаболишу у јетри, па се из јетре расејавају по целом организму. Неки су тако тврдокорни да непромењени доспевају у најдаља ткива и органе, као што је мозак или коштана срж.

 

Човек је присилио животиње које никад нису јеле месо да постану канибали. Крава ће можда неко време да одбија ову храну, али кад јој се не даје ништа друго, почеће да је једе помешану са другом храном.

 

Ова перверзна махинација значи да се протеини свих угинулих животињских врста, и чак њихова наследна супстанца, њихови гени као и све њихове болести, вируси, бактерије, отрови из њихових лешева, скупљају на једно место и ту мешају, да би се добила обогаћена, високопротеинска допинг храна, која се затим скупо продаје не само „обичним смртницима“, већ и спортистима, па чак и бебама.

 

Људи који једу ово месо уносе Прионе и све остале отровне супстанце преко уста у желудац. Приони, као и мноштво другог биолошког смећа не буде уништено желудачном киселином. Приони доспевају у црева, улазе у крвоток и долазе до мозга. Људи имају у мозгу те исте протеине, али су они код људи још здрави.

 

Приони који су преко зараженог меса унети у организам су болесни и тада се догадја занимљив и необичан процес којег је делимично први разумео нобеловац Прусинер.

 

Тај Прион – деформисани протеин узрочник је реакције кристализације кроз коју наши здрави протеини почињу да се кристалишу, деформишу се на исти начин као и унети протеини, потом таложе у мозгу разарајући га постепено.

 

Дакле, можемо рећи да је Прион инфективан јер преноси болест, инфекцију. Он сам по себи није инфективан, али је његова ген информација погрешна инфективна и патогена. Овај процес траје од 2-40 година, колико траје инкубација, док се не испоље први знаци болести.

 

СИМПТОМИ


Почетни симптоми Кројцфелд-Јакобове болести су: све слабија концентрација, малаксалост, поремећаји вида, поремећаји говора, губљење равнотеже, а нарочито моторички испади (атонија, кататонија). Јављају се неконтролисани покрети мишића, будући да су нарочито оштећени делови мозга у зони прецентралис, где су центри за моторику.

 

Код ове болести прво је нападнута зона прецентралис, као и мали мозак и продужени део кичмене мождине и очи. Болесна особа постаје агресивна, и потенцијални је самоубица, а ако је моторички способна врши често самоубиство.

 

Смртни исход болести је ужасан са полиморфном клиничком сликом или класичном сликом Кројцфелд-Јаковљеве болести, или пак хроничним обликом, као сто је Алзхајмерова болест или бета амилоидоза.

 

Симптоми су разлицити, индивидуални. Има људи који скоро тихо дођу до краја живота и нестану без велике драме. Али у терминалном стадијуму пацијенти са мањим моторичким, али са појачаним менталним испадима, неретко изврше самоубиство. Помоћи за сада нема, а једини је савет да пазите добро шта једете.

 

УЗГОЈ И КЛАЊЕ СТОКЕ

 

Како уопште данас настају говеда? Ветеринар прође са једним великим шприцом и тако у току дана оплоди око 600 крава. Теле које се роди, одмах се одваја од краве. Мајке не може ни да га погледа, ни да га олиже.

 

Јер ако крава олиже своје теле после тељења, цео њен млечни систем се одмах хормонално мења у правцу дојења телета. Међутим, то се не догађа ако радници одмах однесу теле и матерински инстинкт се онда не покреће.

 

У супротном ендокрини систем тако ради да производи велику количину млека, не више 10 литара, него 40 литара. Теле добија као замену за мајчино млеко, такозвано „млеко“ које се такође прави од мртвих животиња.

 

То се зове „животињско млеко“, али немојте да вас тај израз завара као израз „сточно“ брашно. То је у ствари „цркотинско млеко“. Наравно, теле не расте 2 године, него расте 8-12 месеци и онда буде заклано.

 

У овом процесу на сваком кораку се одступа од закона природе. Профит и само профит је једина етика модерне прехрамбене индустрије. Слично се дешава и са другом стоком на великим фармама за узгој домаћих животиња.

 

МЛЕКО


Један од проблема је што узрочник БСЕ-а може да се открије само код крава старијих од 30 месеци, док млађе не могу да се тестирају до сада познатим методима. „Супер краве“ на фармама млека ако оболе дају и даље 30 -40 литара млека које млеко ми скоро свакодневно пијемо.

 

У млеку се налазе крвне плочице, а познато је да се у крвним плочицама налази пуно Приона, узрочника БСЕ-а и других Прионских болести. Међутим, нико о томе не говори а сви мисле да је млеко здраво јер изгледа чисто, јер се данашњим тестовима не може доказати присуство Приона.

 

Али не заборавите да особа која пије заржено млеко ће можда тек за 10 година добити Прионску болест, Алзхајмерову или Кројцфелд-Јаковљеву болест, али инкубација већ траје. Хормони раста су се раније давали деци која заостају у расту.

 

То је тренутно поправљало ствар, али је касније долазило до компликација као например до несразмерног сазревања костију, долазило је до тумора мозга, хормоналног дисбаланса и метаболичких поремећаја, па су ова деца често умирала од тога.

 

Зато је та метода корекције раста избачена. Деци се више не дају хормони раста, али се зато неко досетио да се могу давати домаћим животињама и то – хормони и антибиотици и цркотинско брашно. Месо тих животиња , наравно, завршава у стомацима људи.

 

Данас постоје психолози и психијатри за наше кућне љубимце. Доказујемо колико је наш “Леси” бистар и паметан. А кад Леси угине, то јест умре, ми му начинимо прави погреб са церемонијом, па му још начинимо и споменик са сликом.

 

Многи пси и други кућни љубимци живе боље него многи људи. Занимљиво је да људи који живе заједно са једном животињом персонификују исту као да је човек, док друге животиње (телад, пасиће, јагњад итд) муче, убијају и једу.

 

Животиње као и људи имају своју индивидуалну, али и колективну свест коју људи више немају. Када говеда иду на клање, она тачно знају куда их воде.

 

Све животиње имају страх од предстојеће смрти, коју предосећају као и људи. Један мој пријатељ који је становао близу кланице, причао ми је да отприлике негде на средини моста преко Мајне почиње таква страшна рика говеда, да то нико није могао да објасни.

 

И људи који раде у кланицама кажу да животиња зна да ће је они убити. У стању таквог стреса, животиња почиње да лучи хормоне агресивности, стреса, страха, ендорфине и токсине из властитих ћелија.

 

Уз већ споменуте хормоне и антибиотике којима су животиње товљене, уз Прионе и многе друге узрочнике којима врви наша шницла, ипак има људи који верују да је у том „коктелу” смрти њихово здравље и њихова снага.

 

ЕПИДЕМИОЛОГИЈА


То је наравно само виц – када медији или службе кажу да је у Немачкој било заражено само 26 говеда. Не може се никада знати колика је заиста размера епидемије јер тестови нису довољно сензитивни, а и тек недавно се отпоцело са тестирањем.

 

Инкубација болести је веома дуга и зато нико не може знати колико је заиста људи, говеда, а и других животиња сада или у неком тренутку инфицирано и инфективно и до које фазе. У Енглеској је до данас регистровано око 200.000 БСЕ позитивних говеда.

 

Црне цифре говоре и о пола милиона говеда. Толики број оболелих и са тако слабим тестовима веома забрињава. Каква нас неугодна изненађена чекају када оптимизујемо БСЕ тест?

 

Све животиње које су храњене цркотинским брашном, а то је око 98%, потенцијални су носиоци узрочника Прионске болести. Данас се не може знати колико је људи инфицирано БСЕ-ом.

 

Инкубација траје како смо рекли и до четрдесет година, а науци још није позната разлика између хроничног и субакутног развоја Прионске болести код људи. Експерти процењују да ће нас ускоро задесити велика епидемија где се као жртве рачуна од неколико стотина хиљада до неколико милиона мртвих људи, жена и деце у Европи !

 

У слуцају БСЕ-а човек може да каже: „Добро, нећу више јести месо.“ Али ко се до сада инфицирао, нема му помоћи. За сада му нема лека. Јасно је да ако Прион не може да се убије топлотом од преко 200оЦ, онда ни стерилизација инструмената код хирушких захвата није ефикасна.

 

И Приони и вирус сиде могу се пренети трансфузијом или трансплантацијом органа. Познајем неке пацијенте који не спадају у ове ризичне групе, а имали су пех да оболе од сиде, леже у болници као жртве, без имало властите кривице.

 

СИДА ИЗ ТАЊИРА!

 

Сада ћу говорити о два брата из Демократске Републике Конго. У питању су два брата мајмуна – шимпанзе. Један се звао Мерлин и живео је до 1985. године.

 

Користили су га у америчким ваздухопловним јединицама у Конгу да регрутује друге мајмуне за неке чудне америчке војне експерименте. Године 1985. Мерлин је умро од старости, а из његовог тела је тек недавно био изолован један вирус под именом Simian immunodeficien вирус (СИВ).

 

Данас знамо да од СИВ-а потиче вирус ХИВ1, то јест вирус сиде. Ова два вируса се скоро уопште не разликују. Афрички зелени мајмуни, шимпанзе, а и многи други мајмуни су природни домаћини вируса СИВ-а.

 

Чудно је да ниједан од мајмуна никад није оболео од мајмунског вируса сиде. Постоји 16 врста Simian immunodeficien вирус-а код мајмуна и ниједан није патоген за мајмуне. Они су здрави носиоци тих вируса.

 

Они живе са њима и умиру, а да се не разболе од њих. Међутим, људи у Конгу, у Западној и Централној Африци, својевремено су волели да једу мајмуне. Убијали су их и за њих је мајмунско месо било велика посластица.

 

ДУГО ДЕЦЕНИЈА СЕ НИЈЕ ДОГАЂАЛО НИШТА 

 

Међутим, 1959. године догодио се биолошки скок овог вируса са мајмуна на човека путем конзумирања мајмунског меса. У Централној Африци постоји око 160 врста мајмуна, а скоро сви мајмуни су редовни носиоци једног од 16 мајмунских вируса за губљење имунитета (Иммуно дефициенћ).

 

Раније се сматрало да је вирус сиде настао путем Полио вакцинације 1957. године, коју је у Африци спровела Светска здравствена организација, а која је добијена делом од ткива бубрега споменутих мајмуна.

 

Међутим, данас је та теза из више разлога оправдано одбачена јер озбиљна наука зна да је вирус сиде код људи још неадаптирани мутант мајмунског СИВ-а. Колико ће милиона или милијарди људи пронети вирус сиде док се не адаптира и код људи постане безопасан као мајмунски, то нико данас не зна.

 

Вирус сиде је први пут изолован код једног мушкарца из Конга, који је умро 1959. године. Данас имамо око 50 милиона инфицираних у свету, од чега је 20 милиона већ умрло. У поређењу са средњевековном кугом - „Црном смрти“ када је умрло 25 милиона Европљана, или са „Шпанским енцефалитисом” 1918 -1919. године када је такође умрло око 25 милиона људи , могли би да помислимо да је време да ова епидемија престане.

 

Међутим, она неће престати из простог разлога што се стално одвија глобализација света и буквално сеоба народа сваког дана на сваком аеродрому и што се скоро ништа не чини да се спрече путеви ширења овог вируса. Вирус тако брзо мутира да ниједан имуни систем није у стању да развије било какав фронт против њега.

 

 

У Сент Луису ( САД ) је 1969. године један дечак умро је тада од непознате болести. Пре пар година је из његовог ексхуминираног тела изолован вирус сиде. Како се овај дечак уопште заразио?

 

Такође је 1976. године из леша једног норвешког морнара, је изолован вирус сиде. У Зимбабвеу у великим градовима код више од 70% жена изолован је вирус сиде из крви. Скоро да и нема људи у старосном добу између 15 и 49 година у неким регионима ове земље. Остали су скоро само деца и старци.

 

Сахране су тамо масовне, сваког дана. На једном сеском гробљу је недавно закопано 108 умрлих од епидемије. У неким земљама Африке пролази се много километара, а да не можете срести одраслог човека, нарочито у Зимбабвеу.

 

Деца лутају около и не може им се помоћи. Не иду у школу, јер су школе малобројне и већином не раде. Ако су им још деде и баке живи, та деца су срећна, јер има ко да их збрине.

 

Од најмање 50 милиона ХИВ позитивних у свету, у Африци се налази 40 милиона. Размере катастрофе су несагледиве, прогноза незахвална и неизвесна. Запамтите да епидемије АИДС-а и БСЕ-а нису природне катастрофе. Оба зла дошла су из поремећеног односа у природи, које је проузроковао човек.


Ознаке Чланка: #месна индустрија #сточно брашно #прионска болест #сида #говеда #мултинационалне компаније #фарме
7 коментара
  • Светлана Петровић
    Светлана Петровић

    Месо само по себи није штетно уколико се стока гаји на нормалан начин. Штетно је и опасно оно што нам сервира месна и остале индустрије. Успели су да опогане све чега су се дотакли у трци за профитом. То, ваљда је после свега јасно, није случај само са...  још

    Месо само по себи није штетно уколико се стока гаји на нормалан начин. Штетно је и опасно оно што нам сервира месна и остале индустрије. Успели су да опогане све чега су се дотакли у трци за профитом. То, ваљда је после свега јасно, није случај само са месом. Прелазак у вегетеријанство не даје никакву гаранцију да ћеш се сигурно хранити, чак шта обзиром на Генетске Манипулације са воћем и поврћем, житарицама, итд.

     
    07. април 2013. - 2 препоручује ово
  • Милан Милић
    Милан Милић

    Ово звучи стравично! Није могуће да нико до сада није покренуо причу о овоме!

    07. април 2013.
  • Светлана Петровић
    Светлана Петровић

    То је наша реалност, колико год застрашујуће деловала. Што се "покретања" приче о овоме тиче и овај текст је сведочанство о томе да је прича покренута, докле се са њом стигло види се на сваком кораку. Углавном људи, из овог или оног разлога, имају изгл...  још

    То је наша реалност, колико год застрашујуће деловала. Што се "покретања" приче о овоме тиче и овај текст је сведочанство о томе да је прича покренута, докле се са њом стигло види се на сваком кораку. Углавном људи, из овог или оног разлога, имају изгледа "преча посла". Као што се на протестима ових дана као узгед помиње ова и сличне теме, ГМО нпр, док се за блебетања о политичарима увек нађе снаге, времена, средстава...

     
    07. април 2013. - 1 препоручује ово
  • Милан Милић
    Милан Милић

    Ја сам спреман да помогнем као информатичар да се истина пронесе преко нета и медија, али је потребно да се укључе стручњаци који би помоги да се све поткрепи референцама и показатељима стручних аналазиа, сведочанствима и сл. 2001. године коштано брашн...  још

    Ја сам спреман да помогнем као информатичар да се истина пронесе преко нета и медија, али је потребно да се укључе стручњаци који би помоги да се све поткрепи референцама и показатељима стручних аналазиа, сведочанствима и сл. 2001. године коштано брашно је забрањено за коришћење у сточној исхрани код нас али чујем да сељаци још увек користе и да нико то не контролише, а увезено месо још мање.

     
    08. април 2013. - 2 препоручује ово