Највише Коментара

Резултат: 0/5, 0 гласова (ко?)

Највише препорука

Чланак

ГРОЗНА СМРТ ВАМ ЈЕ ЗАГАРАНТОВАНА II.ДЕО .......

јер годинама једете рециклиране лешеве, а да то и не знате.....

 

КИСЕОНИК ИЛИ МЕСО?

 

Како ради, на пример, компанија McDonald´s ? Тајна њеног успеха јесте брза производња јефтиног меса. Како се производи то јефтино месо?

 

Површина Немачке је око 360.000 км2, а толико се годишње посече шуме у Амазону. Тамо постоји 13 компанија које секу и спаљују шуму.

 

Како се то ради? Слично као што се хране говеда. Посече се једно највеће дрво, оно сруши пуно малих стабала око себе и онда се то све запали. Тамо где постоји инфраструктура за јефтину производњу дрвета, сече се биомаса без остатка и извози, највише у Јапан и САД. Тамо где је приступ за сечу тежи, све се по већ споменутом сценарију спали, уништи и сравни са земљом. Иза тога долазе багери и булдожери и све то поравнавају.

 

 

Онда се ту далеко од очију јавности праве разне фабрике, али и огромне фарме за говеда које се хране цркотинским брашном, генетски промењеном сојом и кукурузом, а најмање травом.

 

Када сам читао те извештаје, запањио сам се да се нико не пита и да се нико не интересује куда све то може да води ? Ако уништимо све шуме у Индонезији, Азији, Африци, Јужној Америци и начинимо фабрике, плантаже и фарме које нам производе јефтину, али отровну храну, као и амонијак и метан, постављам прво себи, па онда и свима вама следеће питање: Шта је важније – кисеоник који нашој планети само шуме могу дати или месо које уствари и није право месо, а које се производи на штету кисеоника?

 

Дакле : кисеоник или месо? То је затворен круг који је данас тешко прекинути.

 

На свету данас постоји милијарда и по говеда на великим фармама, а једно говедо годишње произведе 80 кг. метана. То је огромна величина која се уствари правилно исказује у кубицима.

 

Тај метан је, према неким истраживањима, чак значајнији фактор за настанак ефеката стаклене баште него угљен моноксид и диоксид који испустамо из свих фабрика, аутомобила и авиона.

 

То сви знају, научници, индустријалци и политичари и свештеници и организације као “Греен Пеаце” и друге хуманитарне организације. Они који нису опортуни и који би нешто хтели учинити, они су слабо организовани и немају моћ.

 

Заиста је депримирајуће беспомоћно гледати како су у име власти и новца угрозили животне ресурсе, целокупну егзистенцију људске популације, а да се ништа не може учинити.

 

Причање о овом стравичном глобалном проблему није само за себе неважно, али је дошао последњи тренутак за акцију, када се мора нешто и чинити. Мора се и знати, али само знати више није никако довољно.

 

ГЕНЕТСКИ ПРОМЕЊЕНА ХРАНА

 

Један део својих говеда McDonald´s храни сојом и кукурузом, али генетски промењеном . Генетски промењена соја и кукуруз су потпуно другачији од цркотинског брашна, али су такође лоши и опасни.

 

Генетски манипулисана соја и кукуруз садрже у себи увек најмање један опасан ген, који је најчешће ген за један од вишка антибиотика. Тај антибиотик је отпад процеса генетске манипулације и као такав одбачен, јер није потребан.

 

Користи се да би се извршила селекција најбољих клонова у лабораторији. Ови производи из лабораторе одлазе на њиву, у штале, кланице, потом у продавнице хране и коначно заврше на столу за ручак.

 

Један научник мађарског порекла је у Енглеској пре три године доказао и објавио да када се пацови и мишеви хране генетски промењеном сојом и кукурузом, врло брзо обољевају – буквално им се распадају унутрашњи органи.

 

Узрок није познат, али су сви они храњени генетски манипулисаном сојом или кукурузом. Због тога је изгубио посао и завршио на улици. Дуга је листа оних који су били на трагу великих манипулација од стране индустрије и фармацеутике којима савест не би била чиста да су ћутали.

 

Али када су проговорили, били су по кратком поступку неутралисани, окарактерисани су као незналице или манијакално-депресивни алтернативци и избацивани су на улицу у заборав.

 

Занимљиво је да је влада ЕУ након открића штетности предложила да се уместо животињског брашна, то јест цркотинског брашна, као храна за говеда користи генетски модификована соја и кукуруз!

 

Питам се колика ће бити цена штете коју ће прузроковати та нова авантура „профитера по сваку цену“? Сва стока ће се хранити генетским производима, јер се мора одржати цена меса и број говеда, мора се бити међу првима у свету по производњи такозване „брзе хране“ и мора се понудити јефтина храна на светској пијаци. Мора се пуно продати да би се пуно зарадило.

 

Ако ћемо јести или већ једемо ту храну, она долази у наш пробавни тракт. Гени који кодирају антибиотике, а који се налазе у генетски манипулисаним биљкама, могу ући у наше ћелије и у корисне бактерије које чине нормалну флору нашег пробавног тракта.

 

Велики је број бактерија које улазе у састав нормалне флоре у нашем пробавном тракту. Оне су есенцијално важне за нас организам и поремећај у њиховој равнотежи може начинити велике проблеме.

 

Када људи добију ген за деформисани антибиотик из генетски промењене соје, они постају резистентни (отпорни) на тај исти антибиотик - прави лек који би евентуално добили у некој терапији.

 

Ако се због тога догоди да се нека од тих бактерија у нашем телу размножи више него што организам може контолисати, можемо умрети од баналне инфекције, јер више не постоји ниједан антибиотик који нам може помоћи.

 

Александар Флеминг, који је био патријарх антибиотске ере, згрануо би се када би видео како све већи број микроорганизама носи гене за резистенцију и како постајемо незастићени од баналних инфекција, које су се до сада лако лечиле антибиотицима. То је само један од вероватно многих аспеката којима нам прети нова биотехнологија.

 

 

ПРОФИТ

 

 

Новац је истински владар света у то ваљда више нико не сумња. Он доноси углед, лепоту и гламур, моћ, испуњење свих жеља; новац је статус, престиж. Новац је наша етика, наша визија, наш сан, наша вера, наша будуцност. Новац – то смо ми. Ми смо постали ( углавном) машине за зарађивање новца.

 

Компаније добијају цркотинско брасно скоро бесплатно, ми међутим скупо плаћамо цркотинско месо, дакле , ми смо краве музаре - произвођачи новца; ми смо овце за шишање.

 

У Немачкој је пре неколико година за време епидемије “ Лудих крава “ требало бити убијено пола милиона говеда, не зато што је установљено да су била БСЕ позитивна, јер испитивања нису ни вршена, него да би се одржала цена говеђег меса на нивоу ЕУ.

 

Пошто су удружења за заштиту животиња устала на ноге, политичари и кланичари, као да су само то чекали, па су предлозили решење. Толико су били великодушни да су их скоро све послали у земље Трећег света као хуманитарну помоћ.

 

У Енглеској је у исто време огроман број говеда убијен и замрзнут, да би се сачекало да се скине ембарго и да би кренуо извоз и тако је настављено ширење заразе . Сви су се надали са правом да ће овај тренд устезања куповине говеђег меса престати и да ће се ова болест заташкати за 2-3 месеца, да би се канибализам и некрофилизам поново процветали. Ипак то се десило нешто касније, јер је болест била узела маха.

 

 

МОРАЛ?


Ужасна је чињеница да је западна цивилизација постала толико арогантна да сматра да има морално право да присилно прави канибале од животиња. Парадоксално је да се наш свет назива хришћанским, али шта заиста има овај свет са учењем Христа?

 

Ако је једина етика материјализам и профит по сваку цену, без обзира на ресурсе, екологију, здравље, хуманизам и здравље будућих генерација, поставља се питање – није ли то управо све оно против чега се Христ борио?

 

Најновије „достигнуће” у науци је патентирање гена, протеина, па чак и целих организама. „Патентирање живота“ – као да је власник патента сам створио ген или живот.

 

Једна аустралијска група научника пријавила је прошле године “патент на производњу химере” или мутаната нових бића која ће бити клонирана комбинација између неке животиње и човека!

 

И наравно добили су први патент за авантуру која ће бити много неизвеснија него што је резултат храњења цркотинским брашном. Енглески парламент је одобрио истраживања на клонирању човека!

 

То значи да живот полако постаје приватизована ствар, да је људски живот постао роба, нечије будуће власништво. И то је тек почетак. Наравно, тај закон је ушао на мала врата, дозвољено је клонирање само у „терапијске сврхе” ?

 

Људски ембриони по том закону, морају бити уништени најкасније до четрнаестог дана живота. Али, ко ће контролисати све лабораторије ? Ако би којим случајем неком богаташу иструнула јетра, он не мора да чека на ризичну трансплантацију која се често завршава одбацивањем туђег органа.

 

Овако ће се богаташ обезбедити кроз банку органа начинивши на време свој властити клон. Јетра клона наравно неће бити одбаћена, јер је то “његова” јетра.

 

Клон који није нимало мање човек од свог “оригинала” , неће имати право на живот. Није ли то бестијални сценарио да право на живот бива у власти једне моћне олигархије - Светске владе у сенци ?

 

Ароганција до перверзије је опуномоћила неке кругове на Западу да монополишу људским животом, да располажу њиме, експериментису, да продају живот. Све се може купити и продати. И људски живот и здравље, болест и смрт, па и цели народи могу се продати, као и шуме, земља……

 

Већ више од десет година уназад забрањена је употреба говеђе јетре, слезине, лимфних чворова и мозга, за израду хране за мачке и псе. Више од толико зна се да је БСЕ Прионска болест, која се преноси на све животињске врсте, као и да ни човек није поштеђен заразе конзумирањем зараженог меса.

 

Али је невероватно да ови говеђи органи нису забрањени за људску употребу! Тек се од скора поставило то питање, и то тек када се више не може заташкавати да је слом индустрије свежег говеђег меса, као и производа од истог - неизбежан.

 

Хумано је бринути за кућне љубимце , али је чудно да људи једу храну која се превентивно не даје животињама. Апсурдно је да у свету 50.000 деце дневно умире од глади, а у истом том свету постоји преко 10.000 сајтова на интернету за држање дијете и скидање прекомерног сала.

 

На планети се како кажу истраживања данс производи храна за довољно за исхрану 12 милијарди људи.ш, али се већина исте баца или спаљује, да би се одрзала цена одредјеној роби.

 

То је закон тржишта и профита – хиперпродукција, слободно трзиште, конкуренција - повољна цена. Када би се производило плански по потребама људи , не би се ништа бацало, али би богати били мало мање богати. Међутим, сви би били сити, планета би била чистија и на њој би било много више кисеоника, али то се неће никада догодити.

 

 

ХРАНА КОЈА ПОТЕНЦИЈАЛНО ПРЕНОСИ ОВЕ БОЛЕСТИ


Невероватно је колико се верује продукту који нам дође на сто, да се никада није ни посумњало у његову ваљаност. Наша наивност у том погледу нема граница и ми ни не долазимо на идеју да има таквих људи који нас желе систематски тровати у интересу властите касе.

 

Данас је присутна једна лаж великих концерна која се тиче млека јер сви говоре : ми нисмо доказали присуство Приона у млеку, нисмо доказали Прионе у стоцној храни, дакле – нема их.

 

Када угине једна животиња која има инфективне Прионе у себи и угине стотине других животиња без инфективних Приона и све се помеша у цркотинско брашно, наравно да ће се број Приона свести на изузетно мали број, који данашњи тестови не могу да открију.

 

Али и тако разредјени Приони су једнако опасни узрочници који неће заобићи жртве. Данас је пастеризација уобичајени пут прераде млека.

 

 

Закон у већини земаља инаће дозвољава да се у млеку смеју налазити крвне плочице, тромбоцити. Зна се да су крвне плочице код БСЕ позитивних говеда пуне Приона.

 

Па пошто је млеко секрет једне жлезде код краве која има псебан молекуларни филтер, који само физички филтрира млеко те један део хормона, тромбоцита, па чак и других узрочника болести, могу завршити у млеку.

 

Тај филтер је већи код крава које дају више например 30-40 литара млека дневно, па је у њиховом млеку већа количина тромбоцита. Поставља се питање зашто је законодавац то дозволио?

 

Ако у млеку има тромбоцита, онда не само теоретски већ и практично, има и Приона. То значи да није препоручљиво пити млеко и конзумирати млечне производе са фарми, осим од крава за које се сигурно зна да се хране искључиво пашом негде у природи, а таквих је мало.

 

Препоручује се да мајке доје своје бебе, а ако то нису у стању, да бебама дају неку био-замену за млеко као например сојино млеко Биоладен у Немаčкој. Сојино млеко је заиста одлична замена за кравље или мајчино млеко, али наравно само од соје која није генетски манипулисана.

 

Што се тиче месне хране, месних прерађевина и свих производа који садрже органски желе или желатин, саветујем – прсте даље од тога. Желатин се такође производи од животињских остатака и такође је могући пут за добијање Прионске болести.

 

Желатин се врло често ставља у разну примамљиву храну. Има га тамо где не би нико помислио да га може бити. Недавно сам случајно погледао састав прженог кикирикија којег је моје друштво јело. Нисам могао да верујем, писало је, састав: со, уље и желатин!

 

Желатин се иначе ставља у пекмезе, колаче, бомбоне, кремове, али никад се не зна где га све има. Пре него што купите нешто у продавници, погледајте обавезно шта пише на кесици и надајте се да је производјач био довољно поштен да напише све састојке .

 

Као једно од средстава које је потенцијални преносиоц БСЕ-а је и женска шминка и козметика. Ружеви за усне, сенке, неке помаде и слично праве се од сличних „сировина“ и преко њих се моžе добити БСЕ. Рибе у рибњацима се такође хране животињским брашном.

 

Реке су иначе пуне свакаквих отрова, па тако и већина речне рибе. Реке завршавају у морима где је загађење мање, али ипак постоји. Наравно да је морска риба поготово из далеких океана здравија.

 

Што се тиче свињског меса , доказано је да редовно преко 80% свиња садрже Ешерихију коли, али оне саме не обољевају. Тај податак можете наћи на интернету.

 

Да ли свиње имају БСЕ ? Можда је правилније питање да ли га немају ? Не треба се зарећи да га немају, јер се и свиње хране истим отпадом, као и краве. До сада није доказано да свињски Прион може изазвати Прионску болест, али то није ни искључено као могућност.

 

На жалост се још увек мало зна о Прионским болестима, али вероватно развој болести, почетак кристализације, зависи и од количине Приона која се унесе у организам. Занимљиво је да се још не зна поуздано да ли се ова болест може пренети са једног на друго живо биће.

 

Ако је могуће , онда би то било фатално. Откривено је у једном истраживању у САД код преко 1000 мачака и других кућних љубимаца да имају Прионску болест, која је слична БСЕ-у.

 

Дакле и храна за кућне љубимце је из тог ланца исхране који је базиран на преради лешева животиња. Ако се Прионска болест може пренети и неким другим путем осим једењем заражене хране, на пример преко слине или измета и мокраће зараженог кућног љубимца, онда ће се епидемија умногостручити.

 

 

РЕШЕЊЕ


Заиста никада није било потребније да размислимо шта стављамо у уста и које критеријуме и коју селкцију треба проћи сваки комад хране. Исто тако морали бисмо сваки од нас, свако за себе, преузети одговорност за свој живот и своје поступке уз питање да ли имамо право убијати друге и убијати себе ?

 

Не садржи свака намирница инфективне Прионе, нити су Приони једина опасност која стоји на нашој трпези. Како ствари стоје, најсигурнија храна би била, ако би ми сами обрађивали земљу и ако би сами производили своју храну.

 

Ефикасне заштите од неке модификоване индустријске хране у граду више нема. Ми смо у ланцу производње и потрошње који је међусобно условљен и није га лако променити, па се ми много не разликујемо од оних говеда која се тове за клање.

 

И ако се помишља не неку државну превентиву или здравствену реформу, строжије прописе и контролу, на жалост у вишемилионским урбаним срединама не постоји никаква ефикасна заштита, јер је цео ланац исхране односно припремања хране до наших трпеза у рукама мултинационалних компанија које диктирају целокупно снабдевање храном, пићем, воћем и поврћем и свим другим чиме се хранимо.

 

На селу је то могуће, али како се снабдевати храном са села и коначно тамо можемо наћи само основне животне производе месо, млеко и нешто поврћа и воћа са питањем да ли је генетски могификовано.

 

 

ЗАКЉУЧАК


Коначно мора да буде свима јасна једна ствар: БСЕ и АИДС су настали бруталним рушењем природних принципа од стране човека. Господин В.Вилсон није сам крив за своју „генијалну“ одлуку како да искористи 100.000 угинулих оваца заражених скрејпијем, већ су криви сви који су га у томе подржали и сви који су опортуно ћутали.

 

Криви смо и ми јер мислимо да за оно што не знамо, нисмо ни криви пред Богом. Али криви смо управо зато што не желимо да сазнамо ужасну истину и зато што ће се наша деца и унуци стидети наше глупости, ако уопште и ми преживимо нашу глупост.

 

БСЕ и АИДС нису природне катастрофе јер за њихов настанак одговорност сноси искључиво човек или неки дегенерисани мутант који јако личи човеку.

 

Сада када је отворена Пандорина кутија са овим болестима, биће врло тешко вратити ствари на неку нулту тацку. Мислите ли да је добро што немамо појма које се нове болести управо сада, док ово читате стварају у фабрикама смрти?

 

Апокалипса још није званично почела а и БСЕ и АИДС нису последња неугодна изненађења с којима смо се суочили. Занимљиво је да су произвођачи цркотинског брашна материјалисти, који верују у еволуцију.

 

Када би их ишта друго осим профита занимало, не би им пало на памет да све животиње, које имају међусобно потпуно различиту генетску структуру, различито наслеђе, различиту биохемију, мешају заједно и тиме хране говеда – више хиљада година биљоједе.

 

Апсолутно чисте хране нема, као што нема апсолутно чистог трансплантата. Ако једном човеку не пресадимо јетру, умреће за неколико дана, али ако му је пресадимо, умреће можда за неколико година. Можемо да идемо на овај избор : храна коју су људи мање упропастили (храна која је што сличнија оној каква је добијена из Божјих руку).

 

Једног мог професора у Сарајеву питао сам: „Па добро, зашто се дају пестициди и конзерванси у храну када се зна да изазивају рак?“

 

Он ми је одговорио нешто што је филозофија коју многи лако прихватају:

„Зато што је боље да умре 100.000 људи од рака, него милион од глади.“

 

Као религиозан човек, чини ми се као да је Сотона поставио своје људе у прехрамбеној индустрији, који нам справљају сотонску храну с циљем да његови службеници буду награђени , а ми изгубимо телесно и духовно здравље и да се дегенеришемо у глупавог потрошача и угинемо као болесна стока.

 

И још на крају да будемо прерађени у цркотинско брашно, којим ће се Сотона нахранити и на крају са нама нађубрити свој врт. Тамо испод његове столице завршава се наш тужни пут до потпуног исчезнућа.

 

И тада, на крају када будемо умирали у грозним мукама нећемо моћи казати: „Није ми нико рекао, нисам знао, нисам ја доносио одлуке.......“


Ознаке Чланка: #САД #гмо #ЕУ #сигурна храна #органске фарме #мултинационалне компаније #фарме #профит #McDonald´s #Монсанто
0 коментара