Највише Коментара

Резултат: 0/5, 0 гласова (ко?)

Највише препорука

Чланак

Рањивост Русије

Колико свако добронамерно, угњетено и правдољубиво биће радује јачање Русије не треба посебно наглашавати. То се види из свакодневних позива, апела и болних вапаја који се чују широм планете и поред велике медијске блокаде. 

Русија је симбол слободе, овоземаљског спаса и правде и то може пружити само ако је јака, моћна и стабилна, како духовно тако и материјално. Духовно стоји све боље и мислим да јој то неће никада мањкати али економија и стање у привреди показују не баш оптимистичке знакове. Одатле долазе знаци који треба да забрину свакога ко макар мало дубље и шире види или се труди да види. Радећи и живећи неко време горе имао сам прилику да видим неке ствари из прве руке и разговарам са људима који су компетентни за ову тему.

Највећи проблем Русије је извоз али не у обиму него у структури. У извозу енергенти, сировине и полупроизводи учествују са енермно високих 50-60%. За државу која покушава да постане техничко-технолошка супер сила то је апсолутно недопустиво. Забрињава то што процес промене структуре извоза у корист готових производа, који је Путин започео пре 12 година и који је за сваку похвалу, почиње да успорава. Првобитни успех је забележен код оне врсте готових производа који су на нижем техничко-технолошком нивоу и у чију производњу и развој није потребно улагати огромна економска средства и интелектуалне капацитете. Када су у питању производи са већим техничко-технолошким захтевима у Русији је ситуација веома неповољна.

Радна места се свакодневно отварају а незапосленост смањује што је супротан тренд од ЕУ (осим Немачке и Скандинавије), САД-а и Јапана тако да је стопа незапослености доведена на низак ниво који је бољи него у многим западним државама. Али ако погледамо структуру запослених ту такође ситуација није баш за дивљење. Опет мали број људи ради у прерађивачкој индустрији, а администрација је огромна и стално расте. У овој причи постоји један, мало прикривен проблем, а то је 5-7 милиона измишљених радних места нарочито у државним фирмама и локалним самоуправама. Лепо је то што их држава није оставила на улици, што им је дала кору хлеба али је себи самој поставила социјалну бомбу.

Војска и војно-индустријски комплекс је после енергетике велика узданица Русије. Војна индустрија најбрже и најздравије повећава обим пословања али и ту има озбиљних проблема који се мало брже решавају него у осталим сферама друштва само су они теже видљиви некоме ко није из те области или нема већих интересовања за детаљније праћење исте. Велике извозне аранжмане које имају са остатком света споро се реализују што је последица неуређености и структурне нереформисаности војно-индустријског комплекса. Последице тога се огледају у томе да поруџбине које су по обиму блиске производним капацитетима постројења (завода) реализују се са мањим потешкоћама док све што прелази тај обим поруџбина испоручује се са озбиљним закашњењем. Веома је дуг период од идеје до прототипа, од прототипа до пробне серије, од пробне серије до серијске производње. Процедуре су превелике, административни апарат који то усваја и уводи прегломазан са испреплетеним функцијама и надлежностима и препун разноразних високих чиновника са огромном моћи одлучивања. Руска армија уводи ново наоружање али преспоро и у малим серијама. Много пројеката и прототипова о којима сам читао и чији развој пратио почетком и средином деведесетих нису још увек ушли у серијску производњу или су произведени у јако малим серијама. Није ми јасно зашто се одустало од великог броја фантастичних решења и производа, које је су руски институти сами развили, и окренули се куповини иностраних. Никада ми неће бити јасно како је једна таква држва себи дозволила тако мали број борбених авиона прве линије да има у наоружању. Такође ми није јасно зашто се број противбротских ракета које су заиста најбоље на свету споро повећава. Балистички пројектили се толико споро уводе у наоружање да је то забрињвајуће. ПВО системи напредних перформанси не оду даље од неколико пробних примерака а најдаље што стигну је са 30-40% попуњености од потребних.

Оваквих примера има пуно и јесу забрињавајући. То све наведено показује да у функционисању једне тако велике земље постоје озбиљни проблеми који се, за тренутни геополитички положај Русије у свету, преспоро решавају.

Свако "љуљање" енергетског тржишта може направити много тешку ситуацију у земљи а самој држави као бумеранг вратити сва лажна радна места, лошу производну структуру и гломазну администрацију. Запад то зна, нарочито Америка и мислим да ће врло брзо то покушати да уздрма што директно што преко Кине. Време пред нама показаће али се само надам да наш овоземаљски светионик правде, вере и наде ће и у будућности свелети још јачим светлом и бити видљивији него сада.


Ознаке Чланка: #Русија
0 коментара