Поставите исто питање, на пример: "Да ли је у реду да министар спољних послова буде неко ко не зна енглески језик, а користи се њиме приликом сусрета са представницима страних држава?" лаику (незналици) и поседнику знања (зналцу). И шта ће рећи један, а шта други. Лаик: "Ма у реду је, ако је изабран на тај положај и ја бих тако." Зналац: "Није у реду, а поготово да се користи енглеским који не зна и тако испада смешан и будаласт у очима странаца, а тиме брука и сопствену државу." Лаик све оправдава чињеницом да је дотични, од стране лаика, изабран за ту функцију. Зналац саопштава необориве чињенице. Према томе, пре него што се било ко кандидује за било коју државну функцију, требало би да најпре прође својеврсни тест зналаца, а ако га прође, онда нека га бирају и лаици. Врло важно.