Највише Коментара

Резултат: 0/5, 0 гласова (ко?)

Највише препорука

Чланак

БЕЗ НАСЛОВА

Скоро сваки дан се шокирамо вешћу о елементарној беди наших суграђана. Последња потресна прича је била о девојчици од 14 година која се онесвестила од глади на часу физичког. Верујем да ће људи добродушног срца, помоћи напаћеној поридици у којој живи ова невина жртва небриге државе. Да, верујем да ће обичан свет помоћи, колико може. А где је ту служба социјалне помоћи, где су пребогате политичке странке...., министри, председници свега и свачега....нигде, као и увек.

 

Статистика, не наша, него страна, каже да смо ми у Србији најсиромашнији у региону. Знамо да се овај регион не истиче богатством које пада по глави становника, па, стога можемо да помислимо и да смо најсиромашнији у читавој шареној Европи.

 

Пре неког времена, група новинара је у једној доброј емисији, која се емитовала суботом поподне и која је, наравно, брже-боље укинута, утврдила да је за миран живот становника земље Србије, у просеку, довољно 565 евра. Значи, ми смо задовољни (у просеку) да платимо рачуне и купимо храну, лекове...Овде, погубно је то, нико или скоро нико, не машта да дода животу неку црту лепоте и луксуза, па да оде на неки концерт, позориште...или шта већ сматра задовољством. Не, ми смо тако страшно скромни и утучени да нам оваква могућност и не пада на памет.

 

Са сиромаштвом тела, брзо долази и до сиромаштва духа. Сведоци смо разних грозоморних ријалити емисија, које намерно и промишљено фаворизују неукус, простаклук и поквареност сваке врсте. Нисмо ми јединствени у томе. Има тога и у уређеним државама. Овде је мука што ми нисмо ни мало уређени, што немамо темељне постулате који би били основ за уређење пристојног живота, као те уређеније земље. Оне спорије пропадају у сваком смислу јер има шта да се сруши. Код нас, ништа није ни изграђено. Уз то, многе компаније на Западу увиђају бесмисао јефтине забаве и претеране квазиинформисаности.

 

Има примера да се тамо, у том, колико-толико уређеном друштву, примећује колико је опасно по целокупну заједницу (не само по њихову компанију), да се настави тај тренд површности. Једна мултинационална компанија са седиштем у Француској, затражила је, на пример, од државе, да појача филозофско образовање у средњим школама, јер примећују, све је више стручњака али све мање промишљања. Јесу стручни али су „и све комплетнији идиоти“.

 

Колико смо ми светлосних година удаљени од оваквог посматрања ствари, свима је верујем јасно.

 

Уколико се ускоро не учини нешто драстично, као што је промена политиког система, сва је прилика да нам са овим политичарима који нису у стању да планирају будућност земље, нигдина не гине.



0 коментара