Највише Коментара

Резултат: 0/5, 0 гласова (ко?)

Највише препорука

Чланак

КОРАЧАЊЕ КА СРЕЋИ

Топло преподне, облачно и запарно са изгледима на кишу, која нам у ово време разних предизборних обећања, уопште није обећана.

 

Шетам и гледам бетонску стазу пуну лишћа и багремовог цвета које је ветар нанео. Пажњу ми привлачи страначки часопис који прави друштво овом органском отпаду а који у наслову има: Новосађани корачали ка срећи

 

Е, манемој!

 

Сетим се одмах оног филма Блиски сусрет треће врсте, прослављеног Стивена Спилберга, када из летећег тањира, кроз измаглицу, израњају људска бића која су некада отета а сада, после много времена, враћена на Земљу. Они имају помало изгубљен изглед очекиване среће. Ту се филм, мислим и завршава,

 

Подсетим се затим, да је владајућа партија ових дана имала предизборни скуп на Тргу. На страну то, што је велики број аутобуса, који нису градски, био паркиран недалеко од центра, што ствара помало сумњу да су то баш новосађани. Али није ни важно ко су били пратиоци Партије, којима је то, због већ дуготрајног сиромаштва, можда и једина прилика да се провозају и оду даље од свог места становања. Али баш да корачају ка срећи,... не знам.

 

Додуше, понекад је за срећу потребно тако мало: леп дан, путовање са истомишљеницима до неког града, сендвич, сок и радосно ишчекивање разних говора велеважних људи. У недостатку могућности да било шта променим, а из неког здраворазумског осећањами безнадежности због оваквих, обећавајућих срећа, добијам жељу да ове цинике умотане у врхунски безобразлук, који нас убеђују да ћемо бити срећни ако гласамо за њих, све заједно са конзументима такве среће, лепо пошаљем ако не у мајчину а оно у Спилбергов летећи тањир и заувек пошањем ван наше галаксије. Можда би се тада и нама осталима, оперисаним од илузија, коначно осмехнула неочекивана срећа, са или без измаглице.



0 коментара