Највише Коментара

Резултат: 0/5, 0 гласова (ко?)

Највише препорука

Чланак

Покушај „размишљања“ о смрти

Шта безбожник, односно онај који не верује у постојање и активности Бога, може рећи о смрти? Да је крај? Да је ништавило, пуки престанак живота? А шта класични, уобичајени верник? Да је смрт одлазак на небо, у неки рај, који очито не познаје, да је прилика за сусрет са својом покојном родбином? Или, као исламски фанатици, за сусрет са хуријама, младим, лепим девојкама? Али то су све претпоставке. Баш као и оно прво, „безбожничко“ размишљање. Шта, дакле, мислити и рећи о смрти, а да је поуздано? Искрено: ништа. Или бар поштено саопштити да не знаш шта бива, ако уопште ишта бива, након смрти. Да верујеш да не бива ништа од онога за шта се „зна“, односно претпоставља да бива. Бар нећеш бити изненађен кад умреш, и кад констатујеш да не бива ништа од онога што си, било као безбожник, било као уобичајени верник, претпостављао да ће бити. Прими то као отискивање у теби непознато. Уосталом, и кад си се рађао отиснуо си се у теби непознато, које си „за живота“ упознао или ниси. Ако ниси, логично је да ћеш се „вратити“ на још један покушај упознавања. Мада је могуће да ћеш се „вратити“ и ако си упознао, да , на пример, помогнеш другима да упознају. Али, овде заустављамо причу, да не одемо у „нове претпоставке“...


0 коментара