Највише Коментара

Резултат: 0/5, 0 гласова (ко?)

Највише препорука

Чланак

T Р Г

Сваки град, сваке државе, на, ваљда сваком континенту, има градски трг на коме се одржавају јавне манифестације, концерти, славља, а у давна времена и погубљења. Како год да се звао трг, Св. Марка, Конкорд, Колумбов или Трг Слободе, сваки од њих има такву функцију. На пространству трга, људи комотно шетају, деца трче, голубови брљају, то је редовно стање трга. Е, више није, тј. није на мом тргу.

 

Главни градски трг у мом граду и због географских особина, логично, треба да представља ширину, пространство, јер је цело подручје такво. Оваквим простором трг се бори и против ускогрудог размишљања, те својим грађанима даје другачију визуру (на великом простору ствари изгледају опуштеније и минорније). Али, више не.

 

Овај трг је сада затрпан дрвеним баракама, додуше у  правилним размацима, у којима се продаје све и свашта а на полеђини барака  рекламирају се културна догађања. Каква иронија! У време тзв. Дана заљубљених постављено је и неко ваљда жичано срце обмотано имитацијом зимзеленог лишћа па ме је подсетило на сеоске вашаре средином 60-тих.  По ивицама Трга, стоје нарамци дрва за потпалу. Не знам која им је сврха али је добро да их нико није отуђио.

 

У држави у којој су радници малтретирани од стране нових газда пристиглих са далеког или блиског истока, у земљи у којој се тешко болесна деца лече смс порукама а држава арчи новац порских обвезника правећи томболу, као да је казино а не институција која треба да брине о потребама свих грађана,  можда ово није најважније питање.  Овај  полуписмен народ затрпан је лажним и лицемерним објашњењима  о скором бољитку, на која лако наседа јер жарко жели да му се догоди оно што му вође изфантазирају. У таквој, дакле држави, свакако највеће зло  није нарушавање естетике једног трга.

 

Живи се тешко, једна смо од најсиромашнијих земаља у Европи.

 

Но, оно што мене руководи да ставим акценат на мање значајну мада највидљивију слику наше пропасти, је чињеница да, када би управљање државе допало стручним лицима од знања и интегритета, како то заговара Организација Реструктура, први видљив бољитак би се догодио за пар месеци а значајније би напредовали већ за две године. Када је пак култура у питању, треба да прође бар деценија перманентног улагања у њу да би се направио мали  помак.  Због тога ово пишем.

 

Народ се прво хипнотише постепеним и упорним сиромаштвом на које се полако навикава, да не помињемо ону жабу која почиње да су кува у хладној па све топлијој води,  а докрајчи се ружноћом око себе. Такав народ онда више нема наде .јер узима све здраво за готово. Треба ствари променити што пре!



0 коментара