Највише Коментара

Резултат: 0/5, 0 гласова (ко?)

Највише препорука

Чланак

Историја злочина над Србима 12-14. ЈУЛ 1992.

Сарајево, подручје урбаног дела града, Олимпијска улица, 
14. јула 1992. око 18 часова. По већ уходаној пракси да похапшене
Србе везаних руку, а често и везаних очију у току превоза, доводе
на линије раздвајања са српским оружаним снагама да би копали
ровове и траншеје за потребе муслиманских оружаних формација, 

тако је и тог дана на војном камиону довезено пет везаних
мушкараца. Реч је о затвореницима из логора за Србе који се
налазио у подруму зграде ЗАВНОБИХ-а. Затворенике из логора судоводили на линију раздвајања према српским положајима у
насељу Неђарићи. Том приликом инсцениран је наводни напад са
српских линија одбране који је послужио наоружаној муслиманској
пратњи као повод да отвори ватру из лаког пешадијског
наоружања и побије свих пет везаних затвореника. За овај
подухват стражари били награђени громогласним аплаузом
муслиманских жена и деце који су све то пратили са прозора
својих станова. Неизвесно је да ли се зна гробница тих српских
цивила. Сарајевске цивилне и војне власти су одавно
специјализоване у скривању масовних гробница у којима се налази
на хиљаде невино побијених српских жртава.
 
Зукићи, муслиманско село у Општини Коњиц, са малим бројем
осталог становништва (муслимана 288, Хрвата 11, Срба 29). 
Малобројни Срби и њихова домаћинства у селу протерани су и
уништени 14. јула 1992. Акцију су припремили и извели
припадници оружаних формација Армије БиХ регрутовани из
самих Зукића и суседних муслиманских и хрватских села. 
Приликом напада страдало више лица српске националности, 
извесан број повређен ватреним оружјем и на друге начине, а сви
похватани одведени су у хрватске и муслиманске логоре који су
претходних месеци ницали на све стране по Херцеговини. Српска
покретна имовина и сточни фонд су опљачкани, а стамбене и
помоћне зграде разорене и попаљене. Срушена је и капела на
православном гробљу. 
Жртве: 1) Мара (Мирко) Ђорђић, 1924; 2) Софија (Данило) 
Ђорђић, 1930; 3) Анђа (Јован) Ђорђић, 1942; 4) Јеленко (Васо) 
Ђорђић, 1940.
 
Загони, већ помињано село са великим бројем Срба, у
Општини Братунац, претрпело је нови жесток напад припадника
оружаних формација Армије БиХ, прикупљених из околних
муслиманских насеља и Сребренице на Петровдан, 12. јула 1992. 
И тада, поново, као да им претходни напад од 5. јула није био
довољно успешан, пљачкали су и разарали ово село и, притом, 
поново убили знатан број мештана српске националности. Од тада
су Загони, бар док је рат трајао, за мештане српске националности
коначно недоступни за боравак и живот, напуштени и опустели. 
Жртве: 1) Димитрић (Милко) Милован, 1962; 2) Јовановић (Јаков) 
Миодраг, 1952; 3) Милошевић (Живојин) Душан, 1963; 4) 
Милошевић Алекса) Ђорђо, 1934; 5) Милошевић (Бранко) Видосав,1968; 6) Милошевић (Милко) Драгиша, 1963. и 7) Милошевић
(Милко) Миодраг, 1970.
 
Биљача, доста велико, плодно подрињско муслиманско село, 
у приграничном подружју према Србији и СРЈ, (Хрвата 1, 
муслимана 629, Срба 17, Југословена 7) припада Општини
Братунац. У овом селу су на Петровдан, 12. јула 1992. у заседи
страдали углавном младићи из Братунца који су покушали да
помогну селима Залазје и Сасе, суседним, брдским селима у
сребреничкој општини. Њих су напали муслимани Сребренице, 
односно наоружани припадници Армије БиХ под командом бившег
милиционера Насера Орића. Заседу поставили муслимани
Биљаче и околних муслиманских села, припадници тзв. 
Подрињског одреда које је предводио Осман Малагић
Жртве:1) Живковић (Ненад) Драгомир,1970; 2) Живановић
(Цвијетин) Јован,1969; 3) Живановић (Драган) Миливоје,1972; 4) 
Јокић (Иван) Божидар,1968; 5) Јокић (Саво) Драгољуб, 1961; 
6)Ковачевић (Андре) Бошко, 1969; 7)Митровић (Милојко) Недељко, 
1965; 8)Перић (Милорад) Жељко, 1973; 9) Савић (Бранко) 
Миленко, 1968; 10) Савић (Лазо) Драган, 1953; 11)Спасојевић
(Стјепан) Томо, 1956; 12) Ђокић (Неђо) Милан, 1967; 13)Андрић
(Стојан) Мирослав, 1967; 14) Јокић Богдан;
 
Сасе и Залазје, чисто српски заселак, за овдашње локалне
брдско-планинске, услове доста великог села Обади припадају
Општини Сребреница. Истовремено су их напале муслиманске
снаге из Сребренице на православни празник, Петровдан, 12. 
јула 1992. Напад на ова села извели су припадници Армије БиХ, 
углавном добровољци из муслиманских села овог краја. Залазје је
уништено до темеља. Страдали су готово подједнако и браниоци и
њихови најближи рођаци и пријатељи који су, уз помоћ малог броја
добровољаца, покушали да одбране своје породице и имања. У
више породица (Јеремић, Вујадиновић, Ракић...) у одбрани села
изгинули су готово сви мушкарци. За разлику од Залазја Сасе се
делимично одбранило. Срби које су похватали муслимани, 
најчешће је реч о рањеним и старијим особама, никада нису
пронађени. Број рањених, заробљених и повређених лица српске
националности надмашује број погинулих бранилаца и убијених
цивила. Српска имовина, стока и храна у Залазју су опљачкани,спаљени и уништени. Центар села је опустошен и претворен у
згариште. Оштећена манастирска црква Светих апостола Петра и
Павла и спаљен конак. Српско гробље је оскрнављено и у доброј
мери разорено. За многим лицима још увек се крајње безуспешно
трага преко Међународног комитета Црвеног крста. 
Жртве: 1) Јосиповић (Миладин) Иван, 1955; 2) Митровић
(Војислав) Горан, 1970; 3) Симић Ђука, 1930; 4) Живановић
(Благоје) Благоје; 1954; 5) Благојевић (Слободан) Душан, 1946; 6) 
Цвијетиновић (Драгомир) Радинка, 1952; 7) Цвијетиновић (Ранко) 
Иван, 1953; 8) Драгичевић (Тадија) Светислав, 1949; 9) Гиљевић
(Милорад) Жељко, 1970; 10) Глигић (Десимир) Недељко, 1948; 11) 
Глигорић (Николе) Љубисав, 1962; 12) Гордић (Милош) Алекса, 
1955; 13) Грујичић (Цвијетко) Јован, 1954; 14) Грујичић (Игњат) 
Станоје, 1946; 15) Илић (Милан) Слободан, 1946; 16)Илић (Сретен) 
Милисав, 1957; 17) Јеремић (Љубомир) Лука, 1927; 18) Јеремић
(Милош) Ратко, 1969; 19) Јеремић (Ратко) Марко, 1965; 20) 
Јеремић (Ратко) Радован, 1963; 21) Лазаревић (Малиша) Милован, 
1946; 22) Лазаревић (Станко) Момир, 1955; 23) Павловић
(Александар) Бранислав, 1947; 24) Петровић (Југослав) Рајко, 
1963; 25) Ракић (Борисав) Драгомир, 1957; 26) Ракић (Цвијетин) 
Светозар, 1951; 27) Ракић (Љубомир) Момчило, 1949; 28) Ракић
(Љубомир) Миодраг, 1959; 29) Ракић (Момчило) Миле, 1966; 30) 
Симић (Гојко) Бранко, 1959; 31) Симић (Гојко) Петко, 1963; 32) 
Станојевић (Станко) Божо, 1966; 33) Станојевић (Гојко) Миладин, 
1929; 34) Стјепановић (Светислав) Михаило, 1942; 35) Томић
(Богољуб) Радивоје, 1950; 36) Тодоровић (Радивоје) Мирољуб, 
1961; 37) Тубић (Радо) Миладин, 1955; 38) Васиљевић (Радован) 
Радисав, 1963; 39) Васиљевић (Радован) Радислав, 1965; 40) 
Вујадиновић (Живојин) Бошко, 1951; 41) Вујадиновић (Живојин) 
Васо, 1954; 42) Вујадиновић (Богдан) Недељко, 1947; 43) 
Вујадиновић (Милован) Драгомир, 1947; 44) Вујадиновић
(Славољуб) Милован, 1948; 45) Вујадиновић (Васо) Душан, 1940; 
46) Зекић (Загорка) Милан, 1959; 47) Ћетковић (Спасоје) Вукашин
(1938).


0 коментара