Највише Коментара

Резултат: 0/5, 0 гласова (ко?)

Највише препорука

Чланак

Стрпљен-спашен?

Нема тог у Србији коме није јасно да нам све, али баш све, лоше иде.
Има само оних који се, безуспешно наравно и то су у мањини, фолирају да нам је све или бар скоро све потаман.
И то су углавном сви они који су на неким функцијама тј политичари, тајкуни, и фанови политичара (а што је то тек чудна групација, немају ама баш никакве вајде, мислим на матерјалну, ал 'свеједно су за .. питај Бога шта), итд
Сви остали, ми остали, углавном састављамо крај с крајем.
По некој логици то ником нормалном не одговара.
Шта то значи, да нисмо нормално обзиром да се ништа, што би променило ситуацију, не дешава.
То да нисмо баш "нормални" и није далеко од истине, јер се тренутно, аи уназад, у свету котирамо као прилично глупав народ, с разлогом зар не?!
То нам, наравно, нико није и неће рећи у лице, али наши поступци сведоче.
А ми се, наравно, правимо да то не видимо.
Јер како ћемо забога признати да смо се зајебали, и то колико пута за редом?!
Кажу да је људски грешити, и добро, ми јесмо и то жестоко.
И шта сад?
Наредних двеста година провести кукајући над јадном судбином?
Или ћемо направити искорак из овог муља?
Док се то не деси, док се остали не досете шта им је чинити, да се наоружамо стрпљењем?
Или да их "погурамо" мало?



7 коментара
  • Наташа Херцегов
    Наташа Херцегов

    Први корак је најтежи: признати себи да си се фолирао, мислим ко се фолирао тј.самог себе заваравао. Верујем да је таквих овде прилично мало. Имамо јасну слику да се више не може овако, добар део нас има благу представу шта треба радити а неки од нас, ...  још

    Први корак је најтежи: признати себи да си се фолирао, мислим ко се фолирао тј.самог себе заваравао. Верујем да је таквих овде прилично мало. Имамо јасну слику да се више не може овако, добар део нас има благу представу шта треба радити а неки од нас, тачно знају шта, кад и како. 


     


    Бити овде, сада, ма коллико се не чинило нарочитим, мислим да је "најправија" ствар коју радимо, за почетак. {#emotionssrb_dlg.srb_osmeh}{#emotionssrb_dlg.srb_ruza}

     мање
  • Борислав Немањић
    Борислав Немањић

    Ту се само по себи намеће основно питање. Има ли наде, а самим тим и вере, јер оне су узајамно повезане и потичу из истог извора, или исте не постоје. Или још нешто, што је можда од много веће важности, пизање да ли човек треба да има наду и веру до са...  још

    Ту се само по себи намеће основно питање. Има ли наде, а самим тим и вере, јер оне су узајамно повезане и потичу из истог извора, или исте не постоје. Или још нешто, што је можда од много веће важности, пизање да ли човек треба да има наду и веру до самог краја. Они коју верују да треба, можда је у њима нада и вера толико јака да је трансцендирала појам краја и да тако нешто не постоји. Вечита дилема, зар не. Као и питање које је готово митско у српском постојању. Ко је верник, а ко неверник.

     
  • Светлана Петровић
    Светлана Петровић

    Када човек са нечим није довољно упознат онда је сасвим логично да недостатак знања надомести вером и надом, нпр вера у Бога.


    Али када се у ситуацији неко/неки, надају и верују људима који су се онолико пута показали и доказали у свој својој нес...  још

    Када човек са нечим није довољно упознат онда је сасвим логично да недостатак знања надомести вером и надом, нпр вера у Бога.


    Али када се у ситуацији неко/неки, надају и верују људима који су се онолико пута показали и доказали у свој својој неспособности, како се то зове?


    Нада упркос чињеницама?


    Или некако другачије...?

     
    22. мај 2012.
  • Борислав Немањић
    Борислав Немањић

    Другачије.

    22. мај 2012.