Србин је прво човек. а онда Србин.
Какав човек? Човек који поштује сваког ко га поштује, ко у другима не гледа прво које су нациоалнсти и вере, него какви су људи, човек који уважава припаднике свих вера, раса , нација који не испољавају према њему непријатељство само зато што је Србин.
Србин се постаје рођењем, али још више опредељењем. У том смислу је рођење на другом месту, а неко може постати Србин и опредељењем.
Срби су људи заслужни за бољитак своје нације и припадника осталих нација, вера и раса.
Србин је Никола Тесла.
А Срби су и они који нису у том смислу заслужни, али јесу јер својим гласовима подржавају оне који им доносе препознатљив бољитак у виду задовољавајућег животног стандарда.
Срби нису политичари преваранти, али, искрено, нису баш ни они који гласају за преварантске политичаре, који само обећавају а не постижу ништа добро за свој народ, па и за народе у околини. Тако гледано Срба засад има мало, али постоји нада да ће се њихов број увећати, што ће бити добро и за њих и за оне који су,нажалост, Срби само рођењем.
И Срби, поготово, нису криминалци и окорели злочинци свих врста, ма колико се бусали својим „српством“ или „србством“. Они су срамота своје нације и као такве их треба и третирати.
Д. Атанацковић
сеп
2019