Чланци

Комунистички нихилисти као национални и демократски предводници

Браћа по крви? Или нечему другом.

Комунизам је у нечему сличан свом „опозиту“ капитализму, подједнако је разоран и у односу на националне, али и грађанске (демократске) вредности.
То се нарочито види у тзв. глобализму, који поништава националне, али, што је мање видљиво, и демократске вредности.
Ова појава, девастирања националног и демократског, је у бившим комунистичким земљама видљива преко преузимања политичког вођства од стране бивших комуниста, односно нихилиста.
Милошевић је, на пример, олако узимао српски национализам, као средство за учвршћивање своје моћи и власти, а не као нешто што би за њега имало стварну вредност.
Исто тако многи од демократских вођа су претходно били „тврди комунисти“, као Мићуновић, који је 68. годиnе прошлог века био вођа студентског бунта који су чинили „црвенији од црвених“, већи комунисти од тадашњих званичних комуниста, а, ако је веровати причама, тај исти Мићуновић је у младости „јахао попа“, у складу са својим тадашњим комунистичким опредељењем.
&
Некад превелики Србин, сада превелики Црногорац Мило Ђукановић, уствари je комунистички нихилист, веран само једном циљу, стицању моћи и новца. Таквих нихилиста је пуна и Србија. Има их и на власти и у опозицији. А има их и у многим бившим југословенским републикама.
Комунистички нихилиста се одликује тиме што, кад је пропала његова комунистичка вера, он с еопредељује за следећу веру, ако му је од користи, ако је „профитабилна“, а то опредељење или конвретизам (преобраћење) чини са изузетном лакоћом.
&
Тако је и Вучић од тврдокорног радикала и антиевропејца постао „миротворац“ и евроуниониста. Напустивши радикалну веру све следеће вере су му битне само ако су профитабилне и држаће их се док су профитабилне.
Укратко, Србијом али и осталим бившим југо-републикама владају комунистички нихилисти, који су час на власти, час у опозицији.

Д.Атанацковић

0
  Сродно...
  • No related posts found.

Add a Comment