Чланци

Прилог решавању проблема статуса СПЦ у Црној Гори

Црна Гора је (поново) самостална држава. У тој држави живе Црногорци, Срби, Бошњаци, Албанци (Шћиптари), Хрвати и други.
Верници српске националности „практикују“ своју веру у објектима Српске православне цркве. Али у тим објектима своју православну веру „практикују“ и они који су се изјаснили као Црногорци. Колико њих, тачно се не зна, али се претпоставља да их баш и није мало.
Мало је оних који православну веру „парктикују“ у објектима непризнате Цриогорске православне цркве и који се изјашњавају као Црногорци.
Познато је да оних који се изјашњавају као Срби у Црној Гори има 30 посто. Колико је међу њима верника, не зна се.
И такође се не зна колико је међу онима који се изјашњавају као Црногорци верника који посећују објекте Српске православне цркве и користе услуге тих објеката.
Најновији догађаји показују да је број Црногораца, који поштују и подржавају СПЦ много већи, него што би то актуелна власт Црне Горе желела.
Закон о слободи вероисповести је оштро поставио на дневни ред статус СПЦ, са тенденцијом да се тај статус промени и то на штету СПЦ. Има ли Црна Гора као држава право на то?
Вероисповест је ипак пре свега ствар верника. Верници су ти који одлучују о судбини било које цркве, односно вероисповести.
Ако се покаже да је већина верника у Црној Гори наклоњена СПЦ, држава је ту немоћна. Тако гледано проблен статуса СПЦ у Црној Гори би се лако решио. Али није то баш тако једноставно.
Ако држава Црна Гора намерава, а намерава, да се меша у црквене послове СПЦ, онда и СПЦ има право да тражи заштиту државе, а по логици ствари та држава је Србија, али и међународних институција, почев од ЕУ до ОУН, а пред тим институцијама би требало да је, уз сагласност СПЦ, активно заступа држава Србија, не улазећи притом у сукоб са државом Црном Гором.

Уредништво Сабора

0
  Сродно...
  • No related posts found.

Add a Comment